СВЕТОСАВСКИ ПЛАТО И КРУНСКА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ
На предлог Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Влада Републике Србије донела је одлуку којом су Крунски венац и Светосавски плато утврђени за просторнo културно-историјске целине.
Овим је број утврђених целина у Београду порастао на 18, саопштили су данас из Завода за заштиту споменика културе Града Београда.
Крунски венац обухвата улице Тополску, Петроградску, Крунску, Војводе Драгомира и делове Милешевске, Максима Горког и Новопазарске.
– Просторно културно-историјска целина Крунски венац у Београду представља сегмент ширег градског центра, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формира у првим деценијама 20. века.
По својим културно-историјским, архитектонско-урбанистичким и амбијенталним вредностима, припада територији града са хронолошком слојевитошћу градитељског наслеђа. Целина и појединачни објекти поседују културно-историјску и архитектонску вредност као сведочанства урбанистичког, економског и социјалног развоја престонице у периоду између два светска рата, али и одређеног стила живота његових житеља – наводи се у саопштењу.
Просторно културно-историјска целина Светосавски плато са својим симболичким, меморијалним, културно-историјским, архитектонско-урбанистичким и уметничким вредностима представља место меморије два преломна догађаја у српској историји: спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка, подсећа се у саопштењу.
– Сви објекти, осим споменика Карађорђу, повезују се са личношћу Светог Саве и обележавањем догађаја спаљивања његових моштију, али су, са изузетком мале цркве, подизани и у поводу прослављања годишњица Првог српског устанка, с обзиром на непосредну близину аутентичног места логора устаничке војске.
ЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПАСАРЕЛА КОД ,,АДА МОЛА” НЕЋЕ ПРЕ ЈУНА (ВИДЕО)
Одлука Српске православне цркве да се место спаљивања моштију Светог Саве, утемељивача српске цркве, првог српског архиепископа и просветитеља, обележи на овом месту изградњом храма, пресудно је утицала на карактер, обим и изградњу овог простора. Простор Светосавског платоа има симболичне, меморијалне, културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и уметничке вредности – наводи се у саопштењу.
Од оснивања Завода 1960. године па до 1990, заштићено је девет просторно културно-историјских целина: подручје Кнез Михаилове улице, Старо језгро Земуна, Скадарлија, Копитарева градина, Косанчићев венац, Топчидер и подручје око Доситејевог лицеја.
Након паузе од готово три деценије, у којима је фокус заштите био на другим активностима, од 2017. године заштићено је чак девет целина, а знатни број целина је тренутно у процедури или у фази завршетка истраживања, истиче се у саопштењу.
